Da...Točno kak naslov veli...Kak se čovjek zapita o nekim stvarima...Polako počinjem shvaćati sve ove gluposti oko sebe...Otkak je počelo proljeće, sve manje viđam svoje frendove...Sve više slušam o prekidima i o neuspjelim pokušajima da se iznova rodi ta ljubav...Užasna, grozna ljubav koja me guši...Ubija u pojam...Baš kao i frendovi...Kud su one dobre ruke poštenja, iskrenosti i vjernosti otišle? Svi su se počeli hladiti...A trebalo bi biti suprotno...Kaj se to događa, nemam pojma, ali meni se uopće ne sviđa. Jer se sad svi nekaj počinju vrijeđati, svađati, mrziti...Kad bu tome itko stal na kraj?!? Nestalo je u ljudima i ono malo dobre volje kaj su imali. O poštenju da i ne govorim...Kolko su mi te sve...Gluposti...A baš jesu gluposti...Otvorile su mi oči...Ja sam sama sebi problem, a kak sam tek onda drugima?!? Evo, iskreno, ja sebe smatram velikim zajebantom i volim ljude zezati, nasmijavati i šaliti se. Ali kad su u pitanju frendovi i frendice, za neke bih sve dala. Ali baš sve. A neke dok pogledam u facu...Gade mi se...Jer znam da su zapravo veliki glumci i glumice a znam da nisam jedina osoba na svijetu koja tak razmišlja! Kolko njih mi obećava brda i doline, hvali se ovim i onim, a zapravo su tolko prozirni da vidiš kroz njih...Dok pogledam sebe NAIVČINU i druge, vidim razliku i to ogromnu. Ja bih za sve bila tu kad bi trebalo, sve bih prigrlila k sebi, svima bih uzvratila osmijehom i sve bih smatrala frendovima. Pa zar se pravi frend vidi SAMO u nevolji??? Mislim, za mene vrijedi ona poslovica:''Pravi je prijatelj onaj tko ti pruži ruku u nevolji.'', ali kolko vidim i čujem, neki rade samo sebi u korist i visoko drže nos u zraku. A onda budu kasnije, jako nisko pali. Znam iz tuđih iskustva. A bogme i iz svojih. Kaj se tu više ništ na ovom svijetu ne prašta? Ništ se ne pokušava spasiti ili možda bar održati koje prijateljstvo na životu?!? Ako ne, onda je to stvarno žalosno kolko ljudi NE MARE za druge. Koja korist od toga da pomogneš prijatelju u nevolji, ako ti s tim ništ ne dobivaš? E pa, dobivaš! I to PUNO toga! U mom slučaju, barem povjerenje. Barem to...A to je još najmanje...Kad bih bar mogla samo jedan dan skužiti neke svoje frendove i frendice...Samo jedan dan...Pa da vidim jel sam u pravu ili u krivu...Jer sad sam uvjerena da neki ljudi stvarno pošteno glume...Al dobro...Samo nek glume...Kad-tad budu skužili da nema nikakve koristi od toga...A opet bu se našlo nekolko budala koji budu zatucani i blesavi tolko da nastave misliti da su prevelike face...Da...S takvim načinom razmišljanja budu daleko dogurali! Baš me zanima...Ko su te osobe...Imam ih par na pameti sad...Al o tom potom. Nego...Danas sam shvatila kolko si neki ljudi daju slobode da druge osuđuju i krive ih za izmišljene stvari i gluposti...Neee...Al to je bolesno kak su neki ljudi plitki i zatucani samim sobom...Al kakvo bi to bilo društvo ak bi samo bili takvi ljudi kao ja, s takvim razmišljanjima? Možda malo normalnije, ali možda i ne...Ko zna...Uglavnom, uvijek bu onih koji me vole, koji me mrze i koji me jednostavno iskorištavaju (!). To nije život koji sam odabrala, to je život koji sam si sama stvorila i koji su mi drugi nametnuli...Ali opet velim, svaka čast izuzecima i divim se najizdržljivijima koji sami nose svoj teret bez ičije pomoći, jer DANAS JE SKORO NEMOGUĆE IMATI POŠTENOG I ISKRENOG PRIJATELJA!